Prednji ili zadnji pogon?

Zadnji pogon za sve one koji znaju voziti i žele da se zabave, 4×4 pogon za one koji žele sigurnost i dobro prianjanje u svim vremenskim uslovima, a prednji pogon za sve ostale.

To bi bio najkraći mogući odgovor na pitanje koji je pogon namenjen kome, ali stvari su mnogo složenije da bi se pojednostavile u samo jednu rečenicu. Koji je pogon najbolji, najsigurniji, najprihvatljiviji i zašto danas automobili uglavnom imaju prednji pogon samo su neka od pitanja na koja ćemo odgovoriti. Ali hajde da se prvo vratimo u istoriju.

Prednji ili zadnji pogon?

Ovo pitanje predstavlja jednu od omiljenih tema kada se u društvu nađe nekoliko poznavalaca automobila. Po pravilu, nakon žučne i odlično argumentovane diskusije, svaki učesnik čvrsto ostaje pri svom ubeđenju, ne želeći da pravi nikakve kompromise – “Zašto onda Porsche, Mercedes i BMW imaju zadnju vuču?” ili “Jesi li vozio ti nekada BMW po snegu?”.

Zadnji pogon je u prvim decenijama auto industrije predstavljao standard, ali danas su vozila sa prednjom vučom preuzela primat. Ipak, proizvođači luksuznih i sportskih automobila su ostali verni starom konceptu.

Prednji ili zadnji pogon

Prvi automobil imao je zadnji pogon. Prvenstveno zbog toga što je to tada konstrukcijski bilo jednostavnije rešenje, ali i zato što se zadnji pogon nameće kao logično rešenje gledamo li svakodnevni život. Naime, želite li sami pokrenuti kolica za kupovinu u supermarketu vi ćete ih gurati, a ne vući za sobom. Na taj način najbolje iskorištavate vlastitu snagu i možete bolje svladati veće prepreke, kao što je uspon, nego kada vučete kolica.

Tako su razmišljali i konstruktori automobila sve do polovine prošlog veka kada je krenulo razdoblje rasta popularnosti prednjeg pogona. Danas je pak situacija potpuno obrnuta. Prednji pogon drži gotovo 90 posto tržišta, a u zadnji se kunu samo neke marke, prvenstveno BMW, Mercedes, neki američki proizvođači, i od nedavno Alfa Romeo.

Prednji ili zadnji pogon? Da razmotrimo obe opcije. Osnovnu prednost pogona na prednjoj osovini predstavlja jednostavnija konstrukcija, što dovodi i do nižih troškova proizvodnje. Pošto su menjač i diferencijal postavljeni u isto kućište uz motor, nije potrebno kardansko vratilo koje bi prenosilo snagu do zadnjih točkova. Na taj način konstruktorima je olakšan posao raspoređivanja ostalih komponenti ispod vozila.

Manja težina je još jedna prednost – automobil bolje ubrzava, ima manju potrošnju i efikasnije koči. Prostor u unutrašnjosti je veći u odnosu na automobil sličnih dimenzija iz suprotnog tabora, zbog toga što ugradnja kardanskog i zadnjeg diferencijala ne zahteva velike tunele po sredini kabine.

Trakcija po klizavom kolovozu je unapređena, pošto se masa motora i transmisije najviše oslanja na pogonske točkove. Stoga se manje iskusnim vozačima uvek preporučuje automobil sa prednjim pogonom.

Sa druge strane, javlja se lošija upravljivost pri oštroj vožnji kroz krivine, pošto prednji točkovi imaju zadatak da vuku vozilo i da ga istovremeno usmeravaju – tako se javlja podupravljanje (automobil proklizava “preko nosa” i teži da proširi putanju). Ova mana se vrlo lako otklanja blagim oduzimanjem gasa, ali upravo ona predstavlja razlog zašto sve najbrže sportske automobile na svetu pogone zadnji točkovi.

Gotovo sve mane prednjeg pogona mogu se nazvati prednostima zadnjeg. Zbog karakteristične konstrukcije, raspored mase je ravnomerniji (kod BMW-a najčešće 50:50), što automatski dovodi do neutralnijeg ponašanja u krivinama. Zadnji točkovi guraju vozilo, prednji ga usmeravaju, pa ne dolazi do negativnog uticaja jedne funkcije na drugu.

Postoje kontradiktorne priče o akvaplaningu. Automobil sa zadnjim pogonom je manje osetljiv na ovu pojavu, pošto prednji točkovi uspeju da uklone dosta vode sa kolovoza, tako da zadnji pogonski imaju bolji kontakt sa podlogom.

Prednji ili zadnji pogon
Automobil s prednjim pogonom će u ekstremnim situacijama osetno podupravljati, odnosno, kako se to laički kaže, kliziti preko prednjeg dijela (nosa). To znači da će vam automobil u krivini pri prejakom davanju gasa bežati u smeru suprotnom od onoga u kojem želite ići. Dakle skrećete li desno, automobil će “samovoljno” preći u suprotnu traku, a ako skrećete levo automobil će “hteti” otklizati preko desne ivice kolovoza.

Automobili sa zadnjim pogonom u istim situacijama preupravljaju. U prevodu to znači da će previše gasa u krivini dovesti do “bježanja” zadnjeg kraja, odnosno, automobil će imati tendenciju da se izvrti oko svoje ose.

Ovakve situacije mnogo su opasnije od podupravljanja kod automobila s prednjim pogonom, i potrebno je dosta iskustva i vozačkog znanja kako bi se greške ispravile. Upravo zbog toga, automobili sa zadnjim pogonom došli su i na loš glas po pitanju sigurnosti.

Prednji ili zadnji pogon – Kontrola putanje

Iako zvuči paradoksalno, zadnja vuča ima svoje rednosti i na terenu upravljivosti. Naime, kada automobil sa pogonom na prednje točkove klizi preko nosa, dodatno zakretanje volana samo će vozilo udaljiti od željenog stavljanja pod kontrolu. Zapravo, tada je potrebno «oduzeti» volan i smanjiti gas sve dok se ne uspostavi kontakt sa podlogom. Tek kada se to desi vozilom je moguće upravljati, a kritičnim situacijama za takvo nešto jednostavno nema vremena.

Kod zadnje vuče je zanošenje zadnjeg dela moguće iskontrirati, odnosno, smanjiti preuravljanje i tako doći u željenu putanju. Nažalost, ovo je proces koji se dešava sa malim vremenskim kašnjenjem, što kod početnika dovodi do preteranog zakretanja volana i odlaska vozila u opasno zanošenje na suprotnu stranu. Ipak, ukoliko je vozač dovoljno uvežban da obuzda nagone, vraćanje vozila na željanu putanju često je izvodljivo i u toku zanošenja doziranim oduzimanje gasa. Isto tako, poželjno zanošenje može se inicirati dodavanjem gasa u krivini (nemojte to raditi pre sredine krivine).

Prednji ili zadnji pogon

Prednji ili zadnji pogon? Na sreću, svi moderni automobili opremljeni su elektronskim “anđelom čuvarom” ESP sistemom. On je danas obavezna oprema kod svakog novog automobila i to s razlogom. Naime, ESP će situaciju podupravljanja, preupravljanja ili bilo kakvog neželjenog klizanja prepoznati na vreme i sprečiti da do nje dođe. Vozač tada zapravo neće niti osetiti u kakvoj se nezgodnoj situaciji mogao naći. Zbog toga su i automobili sa zadnjim pogonom u poslednjih dvadesetak godina postali mnogo sigurniji za vozače i više nije potrebno niti previše iskustva, ali niti znanja da bi ih vozili. Ali staroj školi često moderna tehnologija oduzima čari vožnje po snegu, pa im možete videti sjaj u očima kad se nađu za upravljačem popularne “kockice” i krenu da plešu svoj zimski ples.

Na modelima viših klasa ili sportskim automobilima, prednji pogon postaje sporedan. U istoriji je bilo vrlo malo modela s prednjim pogonom u ovim klasama jer je vrlo teško efikasno preneti više od 200, 250 konja na prednje točkove. Dakle, u ovim klasama caruje zadnji ili pogon na sve točkove.

Svi automobili koje koriste drifteri imaju koncepciju zadnjeg pogona i uglavnom su to BMW-i ili japanski modeli starijih godišta. Što je nekom strah, drugom može biti ogromna zabava ili pravi sportski izazov. Smestite li motor i pogon pozadi dobili ste najzabavniju, ali najopasniju kombinaciju. Koncept koji danas ozbiljnije koristi samo Porsche kod modela 911, a nekada je to bila i legendarna Buba, postao je sigurniji zbog elektronike, no još je opasan i zahteva najviše vozačkog znanja.

SHARE IT:

Related Posts