Automatik ili manuelni menjač? Koji je menjač bolji – manuelni ili automatski? Koji se više kvari? Koji automobil je lakše voziti? Koji troši više goriva?
Ovo su standardna pitanja u pokušajima rešavanja najveće misterije po pitanju automobilizma.
A odgovori na njih?
„Ma kakav bre automatik, to je pravljeno samo za glupe Amerikance pošto im je suviše komplikovano da menjaju brzine…. Tužno je kad vidiš auto od po 400-500 konja a automatik…Nema ništa bez mehanike, ručnog menjača…“
„Automatik je zakon momci. Slušajte, nema ništa lepše nego da voziš automatik. Hajde ti vozi preko 1000 KM u jednom pravcu i da se ne umoriš? Nema šanse. Zašto svaki motor sa većom kubikažom ne možes da kupiš sa manuelnim menjačem? Ne može niko na svetu da brže šalta nego dsg i smg automatik.“
Na ovakva totalno različita mišljenja možete naići na svakom forumu kada je ova tema u pitanju. Ovde ćemo se baviti prednostima i manama i jednog i drugog sistema.
Upotreba manuelnog menjača omogućava potpunu kontrolu nad vozilom, ali prema mišljenju brojnih vozača i mnogo više „posla“. Ipak, ljubitelji sportske ili malo žustrije vožnje, kao i oni kojima je kočenje motorom veoma važno, nikada se neće odreći ovakve vrste menjača, jer je sa automatikom to nemoguće.
Kod modela sa manuelnom transmisijom sam vozač određuje kada će i na koliko obrtaja prebaciti u sledeću brzinu, dok automatika uvek ima svoj “program” rada i ne može se desiti da dođe do eventualnog opterećenja agregata usled preterane agresivnosti vozača ili nešto tome slično.
Automatik ili manuelni menjač – Kako menjači rade, razike i osobine?
Automobil sa manuelnim menjačem ima ručicu koja ima obeležen broj brzina (npr. R,1,2,3,4..5,6) kao i smer kretanja od najmanje do najveće brzine i rikverca. Nalazi se kod prednjih sedišta i prilagođen je vozačevoj strani. Koristi se uz kombinaciju nožnih pedala i ručnih pokreta ručice u zavisnosti od brzine kretanja vozila i stepena transmisije. U ovom slučaju se kvačilo pritisne svaki put kada trebate da promenite brzinu u veći ili manji stepen prenosa zavisno od potrebe.
Svaki motor automobila radi po istom principu – omogućava se rotiranje i tako postiže određeni broj obrtaja u minuti. Svaki motor individualno ima svoj interval obrtaja u kojem se on bezbedno vrti. To se najlakše vidi gledanjem u obrtometar na komandnoj tabli.
Jače mašine imaju veći interval, dok se on značajno smanjuje kod dizel-mašina čime se objašnjava činjenica da se manuelni menjač sa šest stepeni prenosa najčesce sreće u jačim dizelašima. Jednostavno, njihov motor ulazi u “opasne obrtaje’ (crvenu zonu) već negde nakon 4000 obrtaja i samim tim zahteva veći broj stepena prenosa radi veceg iskorišćenja mogućnosti motora. Veliki broj brzina im omogućava jako brz start, ali i manju potrošnju goriva.
Za razliku od manuelnog, automatski menjač pokreće se bez upotrebe kvačila, tako da je vozačima, prilikom vožnje, leva noga u potpunosti oslobođena upravljanjem papučicom. Na taj način, brzine se menjaju automatski u zavisnosti od broja obrtaja motora, oslobađajući vozača od ručnog menjanja brzina.
Kako su nastali automatski menjači
Prvi automatski menjač u serijsku proizvodnju je uveo General Motors 1940. godine sa komercijalnim nazivom “hidra matik”. Koncept je naišao na odličan prijem, naročito na tržištu SAD. Prvi automatski menjači su imali samo tri stepena prenosa, a pojedini proizvođači su se zadovoljavali uređajima sa smo dve brzine.
Čuveni “PRND” raspored je propisan zakonom kako bi se sprečilo samovoljno i različito ređanje od modela do modela, što bi svakako moglo da dovede do opasnosti prilikom prelaska vozača iz jednog u drugačiji model automobila.
Tek u danasnje doba, manuelna transmisija polako nestaje sa scene, ustupajući mesto ipak nesto modernijim i ekstra-efikasnim rešenjima u vidu nekog automatsko-elektronskog vida prenosa. Naravno, svi znamo da ove spomenute dve vrste (manuelna i automatska) transmisije imaju istu svrhu, ali rade na potpuno drugaciji nacin.
Potrošnja goriva
Proizvođači automobila često u svojim katalozima tvrde da je razlika u potrošnji zanemariva u odnosu na maneulni menjač. Praksa, međutim, pokazuje da je razlika osetna. Naravno, ovde se ponovo poteže pitanje „savremenosti“ menjača, broja stepena prenosa, proizvođača, usklađenosti sa motorom…
Vozač najbolje prati situaciju na putu i zna kada da promeni stepen prenosa na više ili na niže. Elementi automatskog menjača nisu svesni konkretnih uslova na putu i uvek rade po istom principu, što se ne može povoljno odraziti na potrošnju goriva.
Realna testiranja do sada obavljena govore da klasični automatici, bez obzira na vrstu i generaciju troše najmanje 10 odsto goriva više od manuelnih.
Automatik ili manuelni menjač – Prednosti i mane u vožnji
Manuelni menjači vozačima nude veću kontrolu nad vozilom pogotovu u zimskom periodu, jer jedino sa manuelnim menjačem možete izabrati brzinu u kojoj ćete voziti vaš automobil. Takođe dobijate izoštreniji osećaj kada je najbolje da promenite brzinu na menjaču u skladu sa vašim potrebama. Takođe uz korišćenje manuelnog menjača dobijate bolji fokus na vašu vožnju.
Ljubitelji sportske ili malo žustrije vožnje, kao i oni kojima je kočenje motorom veoma važno, nikada se neće odreći ovakve vrste menjača, jer je sa automatikom to nemoguće.
Lakoća vožnje je glavna prednost automatike. Sednete, ubacite u D i vozite. U koloni samo pustite kočnicu i krenete lagano napred. Ne morate da uradite kombinaciju kvačilo-menjač-gas-kvačilo-menjač-kočnica nekoliko stotina puta na deonici od dva kilometra.
Zamena ulja u automatskom menjaču
Ulje u automatskom menjaču treba redovno menjati, jer dotrajalo i zaprljano ulje doprinosi težem menjanju brzina (naročito kada je menjač hladan), značajno skraćuje radni vek menjača i može dovesti do ozbiljnih i skupih kvarova na sklopu automatskog menjača.
Praksa pokazuje da sofisticiranost često dovodi do preosetljivosti. O tome mogu da posvedoče vlasnici veoma skupih automobila kojima su automatski menjači otkazali nakon samo godinu ili dve dana. U tom periodu popravka, na sreću, ide na račun proizvođača. Međutim, šta kad automobila izađe iz garancije?